- Hvala veliko životu što mi je naslikao kako može jako da se padne, i da se posle toga još jače ustane.
- I hvala pameti ovoj ludoj koja tek posle sto i jedne suze - sto i jedne gluposti i evidentnog kraja posle prve suze, prihvata da je kraj, upravo posle te sto i jedne. Hvala toj ludoj pameti jer me seti da teret upornosti ponosno nosim i posle par klasičnih nervnih slomova.
- Hvala onima koji su me napustili i onima koji su kroz sve moje faze, i fazice u tim fazama, prolazili kao da su njihove lične.
- Najveće hvala dugujem sebi pravoj. Jer mi je otvorila oči i probudila me.
- Dakle i knjigama, aka mojim najvernijim saputnicima što su me naučile da njihove napisane reči iskoristim.
*Pustim sva sranja da odu.
*Poljubim bol i nastavim da stvaram.
*Prigrlim se najviše i zavolim se najjače.
*Spoznam suštinu obgrljene rime.
- Da se opraštam i da napuštam sve sto mi udara na mir.
- Da udarim na nemir ćutanjem i da nikad ne podcenim moć i znanje svoje tišine.
- Da ne gazim sebe tamo gde sam se sa pola snage dizala.
Da se zavolim na mestima gde sam se zbog postupaka mrzela.
Da se zavolim, mislim da je tu poenta.
Precenjeno je i mrzeti sebe a očekivati ljubav.
*Ne na način egoiste
*Ne na način narcisoidne osobe
*Ne na način bez osmeha
Volite sebe više od nečije mrznje prema vama, ili prigrlite njihovu mržnju.
Tim ljudima fali zagrljaja.
Dont give fuck for a damn world.
Volite sebe.
